PONOSNI RUKOVODIOCI I PONIŽENI RADNICI (1)

     Nakon mukotrpne samostalne borbe sa org.kriminalom koji je bio infiltriran u okviru J.P.''Putevi Srbije'', velikog angažovanja Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i pritiska medija, ja sam vraćen na posao u J.P.''Putevi Srbije''. Međutim, nisam ni slutio da će to biti početak još jedne i još teže borbe sa drugom mafijom koja se u međuvremenu ustoličila na rukovodeća mesta u naplati putarine.

     Za vreme mog trogodišnjeg ''odmora'' stekao sam jednog ''prijatelja'' koji je bio izuzetno zainteresovan za rešavanje mojih problema. On je radio u J.P.''Putevi Srbije'' na istom radnom mestu na kojem sam radio i ja pre otkaza. Svakodnevno smo se viđali i zvali telefonom. U početku dosta mi je značila njegova moralna podrška i saveti da ne klonem duhom - što je bilo lako moguće. Priče nekih kolega, koji su znali za naše iznenadno druženje, da on sve što radi radi isključivo iz ličnog interesa i da tu nema ničeg ljudskog i iskrenog, jednostavno sam odbijao da slušam. Bio sam ubeđen da to što pričaju loše o njemu, to čine iz čiste pakosti. Ipak kako je vreme prolazilo ''prijatelj'' je sve brže i sve više napredovao. Njegova pomoć bivala je učestalija ali su se pojavili i neki zahtevi sa kojima se nisam slagao.

     Kod mene su dolazile brojne novinarske i televizijske ekipe, praveći medijske atraktivne članke i priloge. Skoro u svakom od tih susreta bio je prisutan i ''prijatelj'', koga sam sa njima upoznavao i prepuštao da ''bolje'' informiše o stanju u J.P.''Putevi Srbije''. Sve brojeve kontakt telefona sa novinarima koje sam imao davao sam i ''prijatelju'', jer je on to od mene tražio, kako bi neke situacije bolje pojasnio. Uporedo sa svim tim događajima tekao je sudski proces protiv tzv.''drumske mafije'', gde sam ja bio svedok na strani optužnice. Tada sam dobio prvi zahtev od ''prijatelja'' sa kojim sam imao veliko neslaganje. Tražio je od mene da za nelegalnu krađu ne optužujem gen.dir.Branka Jocića!(?) Iako sam bio mišljenja da Jocić sigurno nije organizovao krađu, gotovo je izvesno da je znao koji kadar postavlja na rukovodeća mesta i kakve namere oni imaju, te stoga ima posrednu ulogu u celokupnoj organizaciji. Ako svemu tome dodam činjenicu da je mesecima krio od javnosti podatke koji u kombinaciji sa mojim snimkom saobraćaja na naplatnoj stanici dokazuju krađu, onda je bez sumlje Jocić umešan u tu krađu. Ja i moja porodica u tom trenutku nalazimo se na ivici egzistencije. Nemam nikakve nade da ću naći bilo kakav posao - pogotovu posle medijskog eksponiranja (što u Srbiji predstavlja veliki minus - kada ukazuješ na kriminal i korupciju). Tada u ključnom momentu, bukvalno na sam dan mog svedočenja (''prijatelj'' me vozi na suđenje), kaže presudnu rečenicu: ''Zapamti, ne budeš li ublažio stav prema Jociću, nikada se nećeš vratiti u J.P.''Putevi Srbije'', ma koja politička stranka bila na vlasti !!!''. Na moje pitanje, da li je siguran u to što priča, odgovor je bio: ''Apsolutno!''. Vraćajući film unazad, posmatrajući vreme u kome živimo i mereći sa onim što sam u najboljoj nameri uradio, došao sam do poražavajućeg rezultata. Mogao sam da biram: da sahranim porodicu ili da prihvatim šansu. Odabrao sam ovo drugo. 

Međutim iako sam ublažio svoj stav prema direktoru, nekima je mnogo smetao moj dokaz koji se nalazio u sudu i mogućnost da sud izvede dokazni postupak uz pomoć mog snimka. Kada je sudija odlučio da upotrebi snimak u dokaznom postupku, šalje kasetu na veštačenje. Tada se događa nešto što se do sada, barem po mojim informacijama, nije nikada dogodilo - kaseta je izgubljena !!!

NASTAVIĆE SE