Presudom Višeg suda u Beogradu od 05.09.2017.god., Goran Milošević PRAVOSNAŽNO OSLOBOĐEN optužbe za uvredu po privatnoj tužbi Milenka Cakovića i Darka Savića.

Укупно приказа странице

27. фебруар 2016.

Jadna mala izvrnuta Srbijo - Dno ti na vrhu stoji

     Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da je REALNOST najveći neprijatelj statistike. ''Našminkani'' grafikoni, doterani rezultati, naručene analize, iznuđene izjave i brojni drugi trikovi padaju u vodu pred surovom istinom. Većina bez borbe pristaje pognute glave na život u Matrix-u. Sve se postiže primenom sile i uterivanjem straha. Mnogi pristaju zarad mira i sitnih mrvica na razne nečasne dilove. Selektivna primena zakona odlično je sredstvo da se ostvare podle zamisli. Međutim, niko ne poseduje toliku snagu, ni Savić, ni Caković, ni Drobnjak, ni Mihajlovićeva, ni Vučić, da spreči ono što će kad-tad obasjati Srbiju - ISTINA !!! 

     Negativnom selekcijom, nepotizmom, ucenama i pretnjama ostvaruju se zavidni ''rezultati''. Da situacija nije takva, nikada ne bi izranjali brojni skandali tako ''superijornog'' i ''uspešnog'' rukovodstva.

Da li se neko seća vrhunske laži prethodnog rukovodstva J.P.''Putevi Srbije'' i resornog ministarstva?


Ipak, kako narod kaže - u laži su kratke noge! U toku sudskog postupka, javnost je saznala da rukovodstvo J.P.''Putevi Srbije'' nije učestvovalo u razotkrivanju org.kriminala, kako su ranije u medijima tvrdili:



Da li se neko seća brojnih skandaloznih javnih nastupa bivšeg gen.dir. J.P.''Putevi Srbije'' - Branka Jocića?


                              


 

A onda dolazi novo rukovodstvo, sa sličnim zadacima i istim manirima:





Da li neko primećuje sličnosti između ponašanja prošlog i sadašnjeg rukovodstva J.P.''Putevi Srbije'' ?

Rezultati rada na svim medijima:

Nakon što je jedna devojka izgubila život a još troje ljudi povređeno tako što je u dva teška udesa na auto-putu naletelo na neadekvatno obeležen betonski stub, generalni direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak postupio je onako kako dolikuje profesionalcu i čoveku od časti: podneo je ostavku. To se, naravno, dogodilo u zemlji iza ogledala. U ovoj dimenziji, Drobnjak je nonšalantno izjavio: „Ma neka nadležno tužilaštvo i sud rade svoj posao i utvrde šta se tamo dogodilo. Šta je problem što nismo obeležili drugu stranu auto-puta? Pa, obeležićemo. I to još bolje i lepše. Evo, to ćemo, na primer, uraditi danas.”

Ispravno procenivši da je takav nedostatak griže savesti i čovekoljublja neprikladan čak i za jednog političara, javnost je odgovorila neuobičajeno žestoko, pa je Drobnjak odjednom osetio potrebu da se izvini žrtvama i kaže kako nije imao nameru da
uvredi porodicu poginule devojke i porodice povređenih. 



     Ostalo je nejasno koju je tačno nameru imao kada je u svojoj inicijalnoj izjavi krivicu za udese sručio upravo na poginulu devojku i povređene, rekavši: „Pa šta ako je bio mrak, video bi ih (betonske stubove, op. aut.) i ćorav vozač. Ali ne može da ih vidi ako vozi dvesta na sat. Da je vozio koliko je ograničenje, četrdeset ili šezdeset na sat, i udario, ništa im se ne bi dogodilo.”

      Pojave kao što je Zoran Drobnjak samo su simptom široko rasprostranjenog izostanka odgovornosti javnih funkcionera za poslove koji su im povereni. Načelno, stvari bi u predstavničkoj demokratiji trebalo da se odvijaju na sledeći način: funkcioner koji grubo prekrši svoja ovlašćenja ili se na drugi način teško ogreši o javni interes samoinicijativno, iz moralnih razloga, podnosi ostavku. Ukoliko on to ne učini, smenjuje ga njegov nadređeni, vođen razlozima bilo moralnim bilo političkim, a ako za to ima osnova, tužilaštvo i sudovi bave se krivično-pravnom odgovornošću. Naša praksa govori nešto sasvim drugo: niko ne podnosi ostavku gonjen diktatom sopstvene savesti. Političke figure ne smenjuje onaj ko im je formalno nadređen – ražaluju ih isključivo njihove stranke tako što im narede da podnesu ostavku. Ukoliko se uopšte dogodi da se razmatra i pravna odgovornost, suđenje se razvlači godinama i gotovo se po pravilu okončava
zastarelošću, obustavom postupka ili oslobađajućom presudom... 

U nastavku ''uspesi'' se ređaju jedan za drugim - A sada je bezbedno!(???)

     Zbog gubljenja bitke sa realnošću, pojedini organi počinju da rastu sve više i više:


     Svečano otvoreni istočni krak Koridora 10 već je pun rupa, rupica, rupčaga, rupetina, kanjona i simpatičnih provalija.
     Vozači koji su išli ovom deonicom kunu se da sem rupa na istočnom kraku Koridora 10 svakodnevno uočavaju i veći broj paranormalnih pojava o kojima nije bilo reči kada se premijer 30. decembra tu zadesio u punom pojavnom obliku i rekao: “Neka igre počnu!” 

LINK

HOĆE LI NEKO OVE ''USPEHE'' PREDSTAVITI NA NEKOJ TABELI ILI GRAFIKONU ???!


O rezultatima rada sve najbolje from Pablo E. on Vimeo.



Rezultati ''rada'' mogu i ovako da se predstave, ali se oni drugačije zovu:

Нема коментара:

Постави коментар