Poznato je da se svi instrumenti za merenje, posle određenog vremenskog perioda moraju podvrgnuti kalibraciji ili baždarenju, zbog toga što imaju tendenciju da se pomeraju od realnih vrednosti. Zato se oni upoređuju sa kontrolnim instrumentom, njihov pomak u očitavanju vrednosti se registruje, te kada se oni kasnije koriste, mi imamo u vidu koliko parametri koje dobijamo uz pomoć tih instrumenata odskaču od objektivnih vrednosti, a zatim nakon određene kalkulacije dolazimo do objektivnih mera. Ovi pomaci u očitavanju većinom se dešavaju zbog zamora materijala.
Kod ljudske percepcije stvar je nešto drugačija. Na primer, čovekov vid, od strane nauke precizno objašnjen na ''mehanički'' način, veoma je zavistan od stanja svesti. Zato nije nikakvo čudo što se sa ezoterične tačke gledišta većina ljudi smatra slepim.Ako uzmemo u obzir da se kontrola čovekovih životnih procesa većim delom obavlja iz podsvesti i ako uzmemo u obzir mogućnost da se čovekova svest i podsvest mogu indukovati i kontrolisati s'polja, onda iz toga proizilazi da ono što on vidi često nema nikakve veze sa objektivnom realnošću.
Mnogi pate od sindroma ''Što je babi milo...'', odnosno radi se o tome da čovek ubacujući emocionalnu komponentu (skrivenu želju ili težnju) u svoje ''analitičko'' razmišljanje, krivi sliku do te mere da je pretvara u svoju suprotnost, dok istovremeno mnoge njene bitne detalje nije u stanju da vidi.
Onima koji traže dokaze, a istovremeno ne žele ili iz nekih drugih razloga ne mogu da ih vide, mogu samo da poželim mnogo sreće u ''potrazi''.
Objektivna analiza (LINK):
Нема коментара:
Постави коментар