Ukoliko menadžment posmatramo ili definišemo kao „proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg postizanja ciljeva“, isto se može reći i za medije, odnosno upravljanje procesima medijskih manipulacija. Kao i svaki složeni proces koji se sastoji od skupa povezanih potprocesa, i upravljanje društvenom manipulacijom pomoću medija takođe se sastoji od one četiri osnovne menadžerske funkcije: 1. planiranja, 2. organizovanja, 3. vođenja i 4. kontrole.
Upravo zbog toga, nije zgoreg podsetiti se kako je jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američki profesor lingvistike Noam Čomski – koji svojim delima već decenijama raskrinkava opasne uticaje umreženih interesa visoke politike, kapitala i medija – definisao deset najznačajnijih strategija manipulacije ljudima. Prema Čomskom, metode medijske manipulacije su:
1. Preusmeravanje pažnje sa važnih problema na nevažne. Okupirati javnost medijskom “poplavom” nebitnih informacija i tračarenja, koje onemogućavaju ljude da samostalno razmišljaju o suštinskim životnim i društvenim problemima.
-NPR. medijsko “bombardovanje” javnosti informacijama o učesnicima rijaliti programa u Srbij, čijim se“sudbinama”, navodnim brzim “ljubavima”, i još bržim raskidima i svađama, bavi cela nacija.
2. Stvaranje problema. Cilj ove metode jeste medijsko kreiranje problema, na koji će reagovati deo javnosti.
-NPR. izazivanje i neprestano prikazivanje nasilja, kako bi javnost lakše prihvatila ograničavanje sloboda, ekonomsku krizu ili ukidanje određenih socijalnih dostignuća države. Srbija je već decenijama ultimativni šampion stvaranja “spinovanih” problema. Sve u cilju da se “Vlasi ne dosete” kako u ovoj zemlji ima isuviše onih realnih, egzistencijalnih poteškoća kao što su nezaposlenost, siromaštvo, besperspektivnost ili endemska korupcija na svim društvenim nivoima. Ilustracije radi podsećam na priču o pronalasku velike količine oružja u blizini kuće Premijera Vučića - LINK1 LINK2 LINK3 I? Šta je bilo na kraju sa tim? Ništa. Bilo pa prošlo, što bi se reklo, a biće i opet, ne sekirajte se, mediji i njihovi “spin-doktori” iskopaće nešto, „skandalozno“ i strašno, a kako drugačije.
3. Odlaganje. Nepopularne mere počinju da se najavljuju mnogo pre nego što će se primeniti. One se odlažu jer, navodno, „još nije pravi trenutak”. Metod odlaganja omogućava da ljudi ne osete svu težinu promena, odjednom, već se prethodno privikavaju na samu ideju o nepopularnim merama i promenama. Uz odlaganje ide i istovremeno razvijanje „zajedničke nade u bolju budućnost” koja će – a kako drugačije – stići baš zahvaljujući merama koje su možda nepopularne i bolne ali, svakako, neophodne.
-NPR. Bolne reforme za bolju budućnost LINK1 LINK2 LINK3 Treba li posle ovoga neki komentar?
4. Postepenost promena. Da bi javnost pristala na neku nepopularnu meru, ona se mora uvoditi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, mogle bi da izazovu otpor javnosti, te se one radije sprovode politikom malih koraka. Uslovi se vremenom radikalno menjaju, ali to ne budi u dovoljnoj meri svest ljudi o nastalim promenama.
-NPR. stalno “odlaganje” perspektive nekakvog boljeg života, možda najadekvatniji “domaći” primeri za ovakav vid manipulacije, ogledaju se u medijskom žongliranju sa „večitim“ temama kao što su „ekonomska kriza“, „reforme“, „normalizacija odnosa“ sa Kosovom, odnosno gradirajuća uslovljavanja vezana za Briselski sporazum i „pridruživanje EU“ - LINK1 LINK2 LINK3
5. Upotreba “dečijeg” jezika. Kada se mediji odraslima obraćaju kao da govore deci, postižu se dva snažna i korisna efekta: javnost potiskuje svoju kritičku svest, a i sama poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam kojim se od odraslih ljudi prave infantilne i nedorasle osobe, u velikoj meri se koristi prilikom reklamiranja.
-NPR. Preskačući banalne primere sa reklama ulećemo u najbrutalnije i napogubnije vode - politiku! Predizborne kampanje, u obećanoj Srbiji budućnosti, ima namah da poteku med i mleko. Nego kako. Možda u vodećoj informativnoj emisiji Laku noć, deco.
LINK1 LINK2 LINK3
6. Buđenje emocija. Nabujale emocije onemogućavaju razumno prosuđivanje kod ljudi. Buđenjem emocija, kritičku svest kod pojedinaca zamenjuju emotivni impulsi kao što su strah, bes, mržnja, euforija itd. Mediji, onda, na tom, nesvesnom nivou, oblikuju i izazivaju ideje, brige, želje, nadanja, kao i određene načine ponašanja.
-NPR. svedoci smo „skandaloznih“, „šokantnih“ i „užasavajućih“ vesti i „uznemirujućih prizora“; informacija koje su prepune nasilnih događaja, razbojništava ili ubistava - LINK1 LINK2 LINK3
7. Veličanje gluposti. Drugim rečima, podstiče se prihvatanje prosečnosti. Ljudi, a posebno mlađi naraštaji, ubeđuju se da je „in”, moderno i poželjno biti vulgaran, neuk, glup i nezainteresovan za „dosadne” teme kao što su politika, ekonomija, umetnost itd. Istovremeno, izaziva se otpor prema nauci i kulturi uopšte.
-NPR. Odnos države Srbije prema kulturi, umetnosti i obrazovanju recipročan je veličini finansijskog ulaganja u pomenute, ali se zato izdvajaju značajna sredstva za ''unapređenje'' i popularizaciju rijaliti programa, zapošljavaju se na odgovornim državnim mestima kadrovi sumnjivih kvaliteta... LINK
8. Držati javnost u neznanju. Najšire slojeve društva treba onemogućiti da razumeju mehanizme i metode kojima se sprovode tehnike manipulacije i društvene kontrole. Zbog toga, i kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, kako bi jaz između obrazovanja viših i nižih staleža ostao nepremostiv.
-NPR. objasnili su predhodni primeri.
9. Stvaranje osećaja krivice. Ubediti pojedinca da je samo on odgovoran za sopstveni neuspeh, nesreću, nesnalaženje „u životu”. Razvijati osećaj kod ljudi da nisu dovoljno inteligentni, vredni i sposobni, te su, stoga, sami krivi za stanje u kome se nalaze. I umesto da potraže prave uzroke svojih problema – kao što je nepravedni ekonomski i društveni poredak, recimo – ljudima, opterećenim osećajem krivice, sistematski se eliminišu porivi koji pokreću na akciju i pobunu.
-NPR. Mlađan Dinkić je svojevremeno izjavio kako „najveći problem Srbije“ nije to što nema novca, već što „nema dovoljno kadrova koji su sposobni da rade i rešavaju probleme“, zbog čega se, razmišlja dalje Mlađa, mora napraviti sistem koji će omogućiti „pozitivnu selekciju ljudi“. Pozitivna selekcija? Nema kadrova? Možda je primer sa starletama dobar izbor? U zemlji u kojoj trećina stanovništva nema nikakav posao? - Da li je pratiocima bloga poznat ovaj ''šablon''? - Liči na: ''Malo zaposlenih koji su stekli visoko obrazovanje'' - pa je JPPS moralo da uposli radnike sa nižom kvalifikacijom na radna mesta koja zahtevaju visoku stručnu spremu (tu spadaju, gle čuda i rukovodeća mesta) !!! Ili možda onda kada Vučić smatra da je “najveći problem” svest Srba? “Najveći problem nije hoćemo li imati para ili ne, hoćemo li moći da se izborimo sa korupcijom i kriminalom, jer ma koliko to bilo teško – hoćemo. Naš najveći problem je kako Srbe da promenimo, kako da menjamo sopstvenu svest, kako da imamo drugačiji pristup životnim problemima.” Dakle, ni nezaposlenost, ni siromaštvo, ni očaj, ni pravosuđe, ni granice, ni siromaštvo, ništa – samo je svest problem u ovoj zemlji? I zaista, ko se ne bi osećao krivim posle ovakvih izjava?
10. Zloupotreba znanja. Metoda poznata i kao „znamo vas bolje nego što vi poznajete sami sebe”. Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja najšire javnosti i onih koji ga kreiraju, poseduju i koriste, dakle vladajuće elite. Zaslugom napredne tehnologije, biologije, neurobiologije i praktične psihologije, “Sistem” ima pristup naprednom znanju o čoveku, kako na fizičkom tako i na psihičkom planu.
-NPR. „provalija“ između mogućnosti elite i najšire javnosti ogleda se, pre svega, u stvaranju svojevrsne kaste političara i tajkuna, te malobrojne grupe koja drži sve poluge moći, uticaja i bogatstva u svojim rukama, i koja je sve više otuđena od običnog čoveka. Verujem da je i ovo poznato pratiocima bloga, na šta može da se odnosi - LINK
Stvaranje ovakve “realnosti” kakvu danas živimo, bio je dugotrajan, planski i sistematski proces vođen od strane onih, često od očiju javnosti skrivenih - moćnih interesnih grupa! U kreiranju ovakvog sveta u velikoj meri pomoglo je upravo simbiotsko delovanje centara ekonomske i političke moći, kao i najuticajnijih, komercijalnih medija.
Iz tog razloga, možda čak i podsveno ali iskreno omakla se (po ko zna koji put) u javnosti zabeležena poruka VD dir. J.P.''Putevi Srbije'' Zorana Drobnjaka upućena đacima:
'' Deca ne bi trebalo mnogo da čitaju, već više da imaju praksu '' - LINK
Ja se neću upuštati u analizu ove retko glupe poruke (koja nije usamljena u bogatom opusu doživotnog VD Drobnjaka). Ipak odavno sumnjam u iskrenost Predsednika Aleksandra Vučića, koji ''uporno beži'' od OVAKVIH, ali ih u isto vreme NE SMENJUJE, čak ni onda kada to Zakon nalaže. O ispadima direktora J.P.''Putevi Srbije'' pisao sam na BLOGU , i iz toga može da se primete neke nevidljive sile koje štite OVAKVE bahate, parazitske rukovodioce. Baš iz tog razloga ova tema ima naslov kakav joj i pristaje.
Нема коментара:
Постави коментар