Igra šibicarenja funkcioniše tako što čovek koji je vodi ima tri kutije
šibica i jednu lopticu. Brzim pokretima ruku prebacuje lopticu iz jedne kutije
u drugu nekoliko puta, a oni koji žele da učestvuju u igri moraju da
pogode ispod koje kutije se nalazi loptica. Da, deluje lako, pomisliće svako ko prvi put vidi ovako nešto na ulici. Ali, ova, na prvi pogled
fer igra, sve je samo ne onako kako se čini.
U nju su uključene manipulacije, nameštanje i varanje.
Oko onoga ko šibicari obično se nalazi nekoliko ljudi, za koje se misli da
pokušavaju da na lak način uzmu velike pare. Većina njih su prijatelji
šibicara, koji su tu kako bi privukli mušterije, igrajući igru, misleći da se
radi o fer ponudi. Ljudi koji pristanu na igru na kraju ostanu bez para, vešto
izmanipulisani brzim potezima ruku, i uticajem onih koji "učestvuju u
igri". Ove varalice ponekad i traže da im se pokaže da zaista imate novac.
Još jedna greška koju prave naivni ljudi, jer oni tako vide koliko imate para u
novčaniku. Tako da iako ne budu prevareni da možda učestvuju u igri,
mogu da budu opljačkani. Da li otimanjem novčanika ili klasičnim
džeparenjem, zavisi od osobe i situacije. Uz povike "nema laži, nema prevare", ljudi budu nasamareni i na kraju
osramoćeni pred samim sobom.
I tako, pored svih ''muka'' koje ima Drobnjak, natovari sebi na leđa i mene. Ubedi ga Caković, očas posla da ovakvom ''hvalisavcu, lažovu i lopovu'' nije nikakva šteta dati otkaz. Zaboravio je Drobnjak, na slučaj svog prethodnika. Može, ali se u tom slučaju Drobnjakov put poklapa sa Jocićevim.
Нема коментара:
Постави коментар